Država
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 23

Uvod
 
 
            Država je političko-pravni oblik organizovanja globalnog društva kojim se uspostavlja legitimni poredak vlasti nad stanovništvom koje nastanjuje određenu teritoriju.
            Ono  što državu razlikuje od ostalih zajednica jeste obaveznost njenih članova. LJudske zajednice mogu biti:
     Unutrašnje (svoj nastanak i opstanak vezuju za duhovno jedinstvo, primer takve zajednice je crkva)v
     Spoljašnje (dežavna vlast i njena pravna organizacija)v
Idealna država nikada nije postojala. To je moralni ideal kome teži svaka država.
Pitanje nastanka države ne može se posmatrati kao pravno pitanje, već kao faktičko. Takva stvar se odigrava smo jednom, tj. to nije neka učestala pojava koja se odigrava svakodnevno. Takođe ne postoji ni jedan organ koji se bavi priznavanjem novonastalih država, već se ono odvija od strane već postojećih država. Tako, ukoliko državu ne prizna samo jedna dežava na svetu, takva država se smatra nepostojećom.
Država je jedina koja sme da upražnjava silu fizičke prinude. Takav monopol nad silom joj pripada na osnovu zadovoljenja interesa vladajuće klase.
Pitanje samog nastanka države mučilo je teoretičare i istoričare od davnina. Dolazili su do različitih spoznaja. Ono oko čega su se slagali je da državnu zajednicu od preddržavne razlikuje baš taj monopol fizičke prinude. Naime, u preddržavnoj zajednici sve učestaliji bivali su sukobi, što oko teritorije, što oko plena, oko plodnog zemljišta... morali su naći rešenje kako bi obezbedili miran život podanicima. Starovekovne države pretežno su nastajale na dva načina:
     Nastanak države iznutra je produkt klasnih sukoba u okviru jednog rodovsko-plemenskog društva. Sukob između bogatih i siromašnih izrodio je potebu za jednom višom silom od sile pojedinca- za silom države. Primer ovako nastale države je Atina.v
     Nastanak države spolja baziran je na jednom socioloskom gledištu, gde jedno pleme osvajanjem privoli sebi drugo pleme. Naime, neki teoretičari smatraju kako je postojalo dva tipa plemena: stočarsko (sele se od mesta do mesta, ratoborni su, prisvajaju sebi druga plemena...) i zemljoradničko (statično, verno radu, miroljubivo...). Tako da spojem ovih plemena nastaje zajednica koja bi mogla da bude državna jer ima i privrednu dimenziju, koju joj daje zemljoradničko pleme, i vojnu funkciju koji joj daruje stočarsko. Primer ovako nastale države je Sparta.v
Sa nastankom prvobitne države nastaje i prvobitno pravo. To je skup pravila ponašanja iza kog stoji država.
 
       II      Starovekovne države
 
 
Stari vek karakterisalo je dva tipa država:
     Istočne države (orijentalne despotije)v
     Zapadne (robovlasničke) državev
U prvi tip država spadaju države nastale oko 3000. godine pre nove ere, na Dalekom istoku. Ključne karakteristike ovih država vezane su za prirodne uslove tla na kojima su nastajale. Gotovo sve ovakve države nastale su u dolinama velikih reka. Karakteriše ih potreba za ujedinjenjem zarad izvođenja neophodnih zajedničkih radova koji su se mogli dogoditi jedino dirigovanjem centra. U orijentalnim zemljama nema tipičnog vida ropstva, već je ono patrijarhalnog karaktera (rob se tretira kao član porodice i jako se skupo prodaju). Vladari ovakvih država opredstavljaju božanstvo na zemlji. Državna vlast je naslednog karaktera.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]